Sumrak simbola – Nemanja Jovanović Manja

Description

Predgovor:

I zato darujem ovom knjigom, ne moje savremenike, već neznanu budućnost. Ima u tome naivnosti koju nisam moćan da otresem. Uzalud opstojavam u veri. Napinjem pogled iako znam da nema šta da se vidi. Čuvam se od toga da čekam… Ali, nije li i ova knjiga jedno čekanje? – Nije li i sama satkana od plodova i uskomešanih mora? Nije li svedočanstvo ludaka, što naglo nestaje u dubini mora iz kog je pokušalo da izroni? Nek bude! Radije i nasilna smrt, no iluzija života i simulacija smrti. Radije užas praznine, no blještavost užasa. Ima u tome naivnosti koju nisam moćan da otresem i stoga se prepuštam: prvi princip postmoderne…

Pogovor:

Šta pred kraj možemo reći o knjizi, za koju nas autor već na početku upozorava da će i sama „utonuti u logiku koda“, bez potencijala za istinskom dijalektikom? Šta bismo mogli reći o motivima samog autora za takvo jalovo pregnuće? Za besmisleni čin unapred osuđen na poraz, na zaborav ili na nesporazum? Da li je to akt ludaka ili heroja? Da li mu je izvorište u samoobmani ili samoodbrani? Da li za nas može značiti samo još besmisleno buncanje ili nam je baš takvo buncanje podarilo nešto vrednije od cilja koji je i samo odbacilo? Da li bi nam takvo buncanje ipak moglo predstavljati poziv i povod za stvaralački patos, za poniranje radi uspona, za neiscrpan rast stvaralačke volje?