Zbirku čini četrdeset i jedna pesma. Svaka od njih bavi se određenom tematikom. Pesme su i socijalne, i misaone (refleksivne), opisne (deskriptivne), ali pre svega iz oka nežnog i krhkog lirskog subjekta.

Postoji par pesama posvećenih osobama kojih više nema u životu lirskog subjekta i gde nečije odsustvo postaje dominantnije nego nečije prisustvo.

Kroz savremeni stil pisanja, nerobovanje rimi i iskoraku ka slobodnom stihu, takođe na momente nemamo utisak da ovo piše četrnaestogodišnja devojčica, već mlada žena, pesnikinja koja ima bogato životno i stvaralačko iskustvo.

Pesme su emotivno obojene, pune lirskih senzacija, obiluju raskošnim stilskim figurama. Vršnjaci bi čitanjem ove zbirke dobili lirski bogat svet savremenog trenutka, samo na drugačiji način, a odraslima bi značilo da vide da u mladim autorima i decom ima ozbiljnih kapaciteta i talenata koje treba negovati, podržati i omogućiti im da šire svoja krila.

Ne možemo da preskočimo i simboliku samoga naslova. Organ čula vida je prvenstveno simbol intelektualnog opažanja. Silezius kaže da duša ima dva oka – jedno koje gleda na vreme, a drugo je okrenuto ka večnosti. Možda je baš Ninina zbirka poezije potrebna da nam „otvori oči“ i da mlada autorka utre put novim piscima sličnog uzrasta.

Bez pomoći prijatelja i dobrih ljudi ova knjiga ne bi bila uskoro u vašim rukama. U Milino ime i u ime Huka hvala veliko na podršci projektu Deci piscima.

Mlada autorka Vasilisa ima izuzetan stil pisanja, bogate opise, skladno balansira spoljne senzacije sa unutrašnjim doživljajem likova, koji su dobro izgrađeni. Na momente, čitanjem knjige, zaboravite da je knjigu ipak pisalo dete, a ne zreo pisac.